Širom sveta u trenutku pisanja teksta postoji 12.462.531 slučaja zaraze koronavirusom Covid-19 i 558.795 smrtnih slučajeva, ali pored ovih podataka povezanih sa zdravljem ljudi, postoje i ekonomske posledice, koje su po mnogima stvorile još veći negativan uticaj na našu planetu, kojoj je korona kao jedino dobro donela smanjenje zagađenja okoline.
Australijsko istraživačko veće ARC odlučilo je da finansira veliku međunarodnu studiju o uticaju pandemije na globalnu ekonomiju, u koju su uključeni brojni naučnici širom sveta, a predvodi je Univerzitet u Sidneju.
Studija objavljena u časopisu PLOS ONE pokazuje da je COVID-19 koštao svetsku ekonomiju čak 3,8 milijarde dolara i doveo do cifre od 147 miliona nezaposlenih.
Dobar deo tih 3,8 milijarde dolara namenjen je sprovođenju mera koje su preduzele svetske sile za smanjenje širenja virusa, kao i ekonomskim merama za pomoć kompanijama i pojedincima koma je zabranjeno poslovanje. Sektor koji je pandemiju najviše pogodio u svetu je saobraćajna industrija, a trgovinski, turistički, energetski i finansijski sektori, naročito u Aziji, Evropi i Sjedinjenim Državama, pretrpeli su i još uvek trpe velike posledice.
Studija pokazuje da je jedina pozitivna strana pandemije bila uticaj na životnu sredinu, što je rezultiralo najvećim padom emisije gasova sa efektom staklene bašte u istoriji čoveka. Oko 2,1 milijarde dolara gubitak je od neisplaćivanja plata, a 536 milijardi dolara gubitak je posledica smanjenja međunarodne trgovine.
Globalna ekonomska situacija i postojeći gubici posla uskoro će uticati na količinu i kvalitet radnih mesta, kao i na ranjive grupe zaposlenih kao što su migranti i nekvalifikovani radnici koji se ne mogu prilagoditi radu u virtuelnom okruženju.
Pored toga, ovo će proširiti jaz između bogatih i siromašnih i može srušiti čitave zdravstvene sisteme u zemljama sa nižim prihodima.
Što se tiče životne sredine, pandemija je ovde uradila zaista dobar posao, jer je smanjila štetne emisije za 2,5 gigatona, ili oko 4,6 procenata ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte u svetu. Pored toga, došlo je do pada opasnih čestica PM2.5 za 2,8 procenata i sumpor-dioksida za 2,9 procenata.
Jedan od autora ove studije, dr Arunima Malik, rekao je da je ovo bio najveći ekonomski šok od Velike depresije, kada je globalna ekonomija potonula za 15 procenata, dok je najveći pad emisije gasova sa efektom staklene bašte u istoriji doveo do značajnog smanjenja smrtnosti od zagađenja. Studija je takođe otkrila da je zbog pandemije rečeno da 3 milijarde ljudi ostaju kod kuće, od čega je više od milijardu ljudi samo u Indiji završilo u izolaciji.
Da bi sproveli ovu studiju, istraživači su koristili podatke iz 38 regiona sveta i 26 industrijskih sektora koji su na različite načine pretrpeli ekonomske posledice pandemije, a na primer, gubici u zemljama OPEC-a nastali su jer nisu izvukli dovoljno nafte zbog pada potražnje u sektoru saobraćaja. .
Što se tiče tačnosti rezultata ove studije, potpredsednik Univerziteta u Sidneju, dr Majkl Spens, kaže da je njihov rad omogućen takozvanom kolaborativnom platformom „otisak stopala“ koju su osnovali pre deset godina, a koja im danas omogućava da brzo i pouzdano simuliraju svetsku ekonomiju.
Istraživanje je sprovedeno u globalnoj MRIO laboratoriji u računarskom oblaku, gde su prikupljeni svi podaci iz međunarodne saradnje, što je potom omogućilo da se računarski model dođe do tih podataka, za koje naučnici smatraju da su veoma tačni.
