Najranije od 1920-ih, brendovi su upravljali kulturnim duhom vremena. Oni su to radili tako što su uneli ideje u umove potrošača dok, na kraju, ne postanu konvencionalna mudrost. Razmislite o tome – brend je uspostavio masovni dogovor o tome kako je Deda Mraz zapravo izgledao (barem u zapadnoj popularnoj kulturi). Jedan brend nas je takođe ubedio da je doručak najvažniji obrok u danu. Drugi nam je rekao da su „dijamanti zauvek“, cementirajući ideju modernog vereničkog prstena.

Brendovi su diktirali ono što je kulturno važno i pomogli su uspostavljanju naših društvenih rituala, piše portal Kvarc.

A onda se pojavio internet i osnažio potrošače. Mogli su da traže sopstveni pogled na svet i nisu im bili potrebni brendovi na isti način. Umesto da diktiraju kulturu, brendovi su počeli da igraju odbranu od nje, udovoljavajući njenim prolaznim trendovima i boreći se za relevantnost u svetu koji se sve više menja.

Ovu promenu vidimo na najmanje tri načina, kroz brendove:

Promena tona

Vendis je, na primer, u potpunosti uskladio svoju ličnost društvenih medija sa trendovskom ekonomijom mema.

Estetika

Startap brendovi služe hvaljenoj milenijumskoj estetici. Luksuzne linije kao što su Ives Saint Laurent i Balenciaga gravitirale su ka vizuelnim identitetima koji izgledaju neobično slični jedni drugima.

Identitet

Impossible Foods je specijalizovan za stvaranje zamene za meso, ali prema rečima svojih osnivača razmišlja kao tehnološka kompanija koja se razvija u platformu za hranu.

Victoria's Secret je decenijama tvrdoglavo zagovarao usku viziju ženstvenosti, ali je od tada nazadovao jer je trend " bodi pozitivitija" postao sve veći.

Zašto promena u pristupu?

Živimo u kulturi jednokratne upotrebe.

Sada postoji stalan priliv „novog“, i sve dolazi i odlazi vrtoglavom brzinom. Brendovi koji su nam nekada govorili šta je relevantno sada se bore da održe korak sa relevantnošću. Sa više opcija nego ikada ranije, dinamika snage se promenila, a to je rezultiralo kakofonijom glasova brenda koji očajnički dozivaju potrošače koji ne žele da ih čuju kroz buku.

Od trendova društvenih medija preko brze mode do virusnih vesti, uvek postoji nešto novije, bolje i uzbudljivije što nam krade pažnju. A pandemija covid-19 ovo je dodatno pojačala, sa globalnom onlajn potrošnjom koja se udvostručila za samo godinu dana. Digitalna kultura, uključujući digitalnu trgovinu, iskrivljuje naš osećaj koliko brzo stvari treba da se dese. I to mnogo menja u ljudskim društvima. Naime, navikli smo na stalne novine.

Pošto smo svi zaglavljeni u beskrajnom ciklusu proizvodnje, konzumiranja i reagovanja na sadržaj, naš mozak je preopterećen i preopterećen. Ljudima je sve teže da se fokusiraju, a kao rezultat toga, brendovima je teže da budu relevantni. U jednoj anketi, 78% potrošača je izjavilo da smatraju da se brendovi nikada emocionalno ne povezuju sa njima. Kompanije se lome u kulturi za jednokratnu upotrebu jer je praktično nemoguće pronaći jake tačke uporišta u haosu.

Blic 8.12.2021.